Nocebo efekat

Nocebo efekat je sposobnost negativnog verovanja i očekivanja da prouzrokuje štetu, tj. negativan efekat, u organizmu. Dok se kod placebo efekta postižu pozitivni rezultati tretmanom koji normalno ne bi trebao imati bilo kakav efekt (npr. šećerna pilula), nocebo efektom se kod pacijenta postiže obrnuti rezultat u zdravstvenom pogledu, usled očekivanja najgoreg.

Ono što je zanimljivo kod noceba jeste što je je bio u sijenci placebo efekta koji nam je veoma poznat. Često ljekari zanemariju uticaj oba efekta u interakciji sa pacijentom, smatra se čak da što više pacijent vjeruje doktoru nocebo je veći. Ukoliko doktor da negativnu procjenu bolesti, ona može biti čak i ostvarena čak i ako početna dijagnoza nije bila tačna.

U skorije vrijeme se pojavio veliki broj istraživanja koja su zaniteresovana za nocebo efekat i koja su potvrdila da ovaj efekat može dovesti do posledica u funkcionisanju osoba koje su pod njegovim uticajem. Neka od istraživanja prikazaćemo u nastavku.

Eksperiment sa šećernom vodom

Ispitanicima je u eksperimentu  data je šećerna voda za koju su mislili da je sredstvo koje izaziva povraćanje. 80% grupe je povraćalo šećernu vodu.Istraživanje s aspirinom i drugim sredstvima koja razređuju krv je sprovedeno u tri medicinska centra s neočekivanim rezultatima. Na dve lokacije pacijenti su upozoreni na moguće želudačne tegobe koji su često kontraindikacija kod čestog uzimanja aspirina.Na trećoj lokaciji pacijenti nisu dobili takvo upozorenje. Kada su obrađivali rezultate eksperimenta, istraživači su se iznenadili kad su videli da su u dve grupe koje su bile upozorene na kontraindikacije one bile tri puta učestalije.

Ekesperiment sa laktozom

Kada su učesnici u jednom istraživanju, ljudi s intolerancijom na laktozu, zamoljeni da za potrebe studije konzumiraju sadržaj laktoze, 44 odsto njih žalilo se na bolove i grčeve u stomaku, iako su zapravo dobili glukozu

Eksperiment sa navodnim lijekom 

Za subjekte su odabrani muškarci koji pate od uvećane prostate. Polovini učesnika u istraživanju rečeno je da bi mogli da iskuse negativne efekte inače naširoko upotrebljavanog leka za ovo stanje, kao što su problemi s erekcijom, ejakulacijom i oslabljeni libido. Ispostavilo se da su se oni dva puta češće žalili na pobrojane neželjena dejstva leka u poređenju s kontrolnom grupom, koju istraživači nisu obaveštavali o mogućim komplikacijama.

Uzorak slične studije činilo je pedesetoro ljudi koji pate od hroničnog bola u leđima. Istraživači su ih podvrgli tzv. testu elastičnosti, s tim što je polovini učesnika rečeno da bi nakon njega mogli da iskuse pojačan bol. Pogađate, subjekti iz te grupe su češće prijavljivali jake bolove, iako se test kojem su izloženi ni po čemu nije razlikovao od onog kojem je podvrgnuta kontrolna grupa ispitanika, kojima su istraživači uskratili sugestiju o mogućim naknadnim bolovima.

 


Osim istraživanja koja su se sprovodila u cilju otkrivanja nocebo efekta, često su se dešavale pojave koje se danas objašnjavaju ovim efektom.Kao jednu od pojava mi smo izabrali pojavu gdje su zaposleni u jednoj američkoj kompaniji za proizvodnju odeće masovno su počeli da se žale na glavobolju, mučninu i osip – simptome koje su pripisivali insektu koji je navodno stigao s tkaninom uvezenom iz Engleske. Insekt, ili drugi potencijalni uzročnik „epidemije“, nikada nije pronađen.

Još je interesantniji slučaj evakuacije škole u Tenesiju, nakon što je jedan profesor „osetio“ miris plina i vrtoglavicu. Stotinu đaka i nastavnika završilo je u hitnoj pomoći, od čega je više od tridesetoro, sa izrazito teškim simptomima trovanja, provelo noć u bolnici. Tragovi bilo kakve hemikalije, u i oko škole, nikada nisu pronađeni, na osnovu čega je zaključeno da se radi o masovnoj psihogenoj bolesti.

 

Ono što znamo sigurno jeste da studije slučaja, klinički testovi i eksperimenti nedvosmisleno sugerišu da je nocebo efekat realan fenomen. Međutim, njegove neurobiološke osnove nisu bile poznate. Mada fizička pozadina nocebo reakcije ni danas nije do kraja jasna, istraživači imaju prilično jasnu sliku o tome šta je čini mogućom.

 

Postavlja se pitanje kako je moguće da se javlja nocebo efekat o koji su mu okidači. Istraživači se slažu da se nekoliko faktora mogu smatrati okidačima za nocebo efekat, a to su:

  • Psihologija. Anksioznost, depresija i hipohondrija uvećavaju verovatnoću da će pacijent iskusiti nocebo efekat. Nema pouzdanog odgovora na pitanje zašto ova psihološka stanja pogoduju nocebo reakciji, ali se pretpostavlja da je njihovo delovanje posredovano somatizacijom – sklonošću anksioznih i depresivnih pacijenata da svoje emocionalne patnje izraze u vidu fizičkih simptoma.
  • Uslovljavanje. Nocebo reakcija po svemu sudeći ima odlike Pavlovljevog refleksa. Kod pacijenata koji su u prošlosti iskusili negativne strane leka, terapijskog postupka ili hirurške intervencije, sredinski faktori povezani s prvobitnim neprijatnim doživljajem, kao što su ambijent, zvučna pozadina ili karakterističan miris mogu odigrati ulogu okidača za ponovljeno negativno iskustvo. Na primer, mučnina i nagon za povraćanjem mogu se javiti nakon što pacijent samo uđe u prostor u kojem je prethodno primao hemoterapiju.
  • Kontekst. Sami lekovi i tretmani nose simbole koji mogu uzrokovati nocebo reakciju. Crvena, narandžasta i žuta boja su povezane sa stimulacijom, dok plava i zelena asociraju na opuštenost i sedaciju. Istraživači su, na primer, utvrdili da su pacijenti koji uzmu plavu placebo pilulu skloniji da se osećaju ošamućeno nego subjekti kojima je data lažna tableta pink boje.
  • Verbalne sugestije. Termini koje lekar koristi dok pacijenta upoznaje s mogućim neželjenim posledicama medikamenta ili procedure, kao i fraze u medicinskoj dokumentaciji koju pacijent potpisuje ili mu se stavlja na uvid utiču na njegova očekivanja, pa i ishod tretmana Na primjer, u studiji kojom je testirana efikasnost Aspirina u tretiranju simptoma angine (specifičnog bola u grudima), subjekti iz kontrolne placebo grupe razvrstani su u dve kategorije: polovini je na potpis dat „ugovor“ o dobrovoljnom učešću u istraživanju koji je sadržao eksplicitan navod o mogućim gastro tegobama, dok je iz papirologije preostalih kontrolnih subjekata ovakva napomena izostavljena. Kao što verovatno naslućujete, ovi prvi su se daleko češće žalili na mučninu i tegobe u želucu.

 

Nocebo efekat je vrlo moćan i bez obzira jesu li lekar i pacijent svesni toga ili ne, predstavlja značajni deo isceljujućeg procesa kako u lečenju metodama drevnih kultura, tako i u modernoj medicini. Ljekari ignorišu nocebo efekt.

Veliki broj medicinskog osoblja je iznenađujuće nezainteresovan  čak i za plcebo efekt, iako im on ide u korist. Možda je to zato što liječenje ne bi djelovalo dovoljno naučno. Ljekovi imaju svoju ulogu, ali razumevanje kako ljudski um obrađuje informacije je vrlo bitno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s