Panični napad

badge-686321_960_720

Svima nama je dobro poznato kako izgleda kada se nečega jako uplašimo: srce odjednom počinje brzo da lupa, znojimo se, osjećamo da nam tijelo drhti… Ali šta kada iznenada, dok opušteno gledamo TV, ležimo u krevetu i čekamo da zaspimo ili se mirno vozimo automobilom, neočekivano osjetimo iste simptome? A nigde u blizini nema ni psa koji nas juri, ni nadolazećeg kamiona, ni loše vijesti, ni ničega sa čime bismo mogli povezati tu reakciju našeg tela?

Stanje straha koje nastaje u situaciji kada nema realne opasnosti za život zove se panični napad.

Panični napad  je iznenadni osjećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagode koji se najčešće opisuje kao osjećaj da će se nešto strašno dogoditi – imamo osjećaj da ćemo umrijeti, izgubi kontrolu nad sobom, srušiti se ili  poludjeti.

Kada prvi put čovek doživi panični napad, to iskustvo je toliko zastrašujuće i nepoznato da se uvek javlja bar jedan od sledećih strahova: da ću da poludim, da ću da izgubim kontrolu i da ću da umrem. Pošto su simptomi veoma slični simptomima srčanog udara (trnjenje u ruci, nepravilan rad srca, iznenadni snažan strah itd) najčešće se plašimo da ćemo umreti. Strah od gubitka kontrole i ludila se javlja zbog toga što su nam ti simptomi toliko poznati iz normalnih životnih situacija, kada se nečega konkretnog uplašimo, ali sada ne postoji ništa za šta možemo da vežemo te svoje reakcije. Uplašili smo se jako, a ne znamo zbog čega. Osećaj je sličan kao kada bismo se iznenada počeli smijati, a da ne znamo zašto. Zato, ako ne znamo šta je panični napad, možemo povjerovati da više ne kontrolišemo svoje postupke i svoje reakcije i da samim tim možemo svašta da uradimo.

Napadi ne traju obično duže od pola sata ali u roku od nekoliko minuta dostižu vrhunac. Međutim, subjektivni osjećaj je da oni traju čitavu vječnost. Nekada nam je teško da zamislimo da će se napad ikada završiti. Ne čudi onda što očekujemo smrtni ishod usled iscrpljenosti tako jakom i dugotrajnom panikom.

Tokom napada doživljavamo: nedostatak vazduha ili otežano disanje, ubrzan rad srca i/ili preskakanje srca”, vrtoglavicu, omaglicu, nesvjesticu, „gumene noge”,trnjenje, žmarke, gubitak osjetljivosti na dodir u prstima, rukama ili nogama, gušenje, preznojavanje, podrhtavanje, vrućinu, hladnoću, mučninu, napetost, zamućen vid, doživljaj da stvari oko nas nisu stvarne ili da smo se izmijenili, osjećaj da ne možemo da mislimo/govorimo normalno, strah da ćemo umrijeti/pasti/izgubiti kontrolu nad sobom/poludjeti/ponašati se nenormalno…

Panični napadi imaju ono što se medicinskim jezikom zove „pozitivna prognoza”. To znači da se kod velike većine ljudi može postići stanje u kojem su simptomi iščezli ili su izraženi u minimalnoj mjeri, tako da osobi ne ometaju normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Naravno, važno je naglasiti da “instant” liječenje psiholoških tegoba, pa i paničnih napada, postoji samo u lošim filmovima i u pričama hvalisavih terapeuta. Strpljenje, upornost i spremnost osobe da se mijenja su ključni činioci uspješnog izliječenja.

Kada shvatimo da je panični napad normalna i logična reakcija organizma na produženu napetost, da od toga nećemo poludjeti, niti umrijeti, kada razumijemo zašto se i kako javlja, i napadi će se smanjiti. Ipak, nekad je potrebno vrijeme da u ono što znamo na intelektualnom nivou, povjerujemo i na emotivnom nivou, „iz utrobe“.

I, naravno, potrebno je da poradimo na onome što izaziva tu produženu napetost zbog koje su se panični napadi prvobitno i počeli javljati.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s