Veza između psa i čovjeka

Često se dešava da vidimo da osobe tepaju svojim kućnim ljubimcima kao da su njihova djeca i da se maze tokom govora. Mičel (2001) je u svom istraživanju odlučio da uporedi koliko sličnosti postoji u interakciji ljudi sa psima i sa decom. Pronašao je i razlike i sličnosti.

Sličnosti se odnose na: piskav glas, ponavljanu upotrebu gramatički prihvatljivih riječi i korišćenje glagola u sadašnjem vremenu.

Razlike su: razgovor sa psom uključuje kraće rečenice i više naredbi, dok razgovor sa djecom uključuje više pitanja.

Ovakav nalaz može dovesti do pitanja da li ustvari svoju djecu tretiramo kao pse (bez uobičajene pežorativne konotacije kakva postoji u izrazu “živi kao pas”) ili je obrnuto – svoje pse tretiramo kao djecu?

U svakom slučaju, autori koji se bave ovim pitanjima ističu da je glavni problem u komunikaciji bilo sa psima ili sa djecom to što ona uključuje primaoca koji nam (najčešće) neće dati nikakav odgovor, to jest – njena jednosmjernost. Osim toga, u prilici smo da primjetimo da par koji nije mogao da se ostvari u uilozi roditelja da sčesto ima svoju porodicu koja se sastoji od pasa ili mačaka.

S obzirom da vidimo da vlasnici pričaju sa svojim kućinm ljubimcem postavlja se pitanje da li pas razumije ludski govor. Miklosi i saradnici (2001) su u svom istraživanju vlasnicima pasa dali  upitnik u kom bi oni trebalo da procene koje tipove iskaza oni misle da njihovi psi mogu razumjeti. Na vrhu liste nalazila su se pitanja, a za njima dozvole i davanje informacija.
Nedostatak ove studije je bio taj što istraživači nisu mogli  da tačno dokažu da psi zaista razumiju svoje vlasnike. Jednino to možemo procjeniti na osnovu kako psi reaguju na naredbe koje im daju vlasnici.Tako su vlasnici odovarali da su:njihovi psi u 31% slučajeva slušaju njihove naredbe u svim okolnostima i njihovi psi u 53% slučajeva poslušali naredbe onda kada je kontekst za to bio pogodan.girl-1160441_960_720

Ne možemo baš tvrditi da nas nasi psi razumiju ali moežemo sa razlogom tvrditi da nam oni pomažu da ostavrimo kontakte sa drugim ljudima. Zar ne? Znamo da nam pas može biti izgovor za ostvarivanje kontakta sa dotičnom osobom, pa sa time smatramo da su psi veoma pogodni za stvaranje prijatelja. Naše tvrđenje može potkrijepiti i studija Rodžersa i saradnika (1993) koji su se bavili starijim vlasnicima pasa. Oni su pronašli da ljudi koji šetaju svoje pse imaju češće interakcije sa drugim ljudima u kojima – najčešće pričaju upravo o svojim psima.

Osim mogućnosti da olakšamo kontakt sa drugim ljudima, psi nas mogu učiniti i zdravijim i zadovoljnijim emocionalnim, socijalnim i fizičkim stanjem.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s