Konflikt – preduslov za razvoj

Danas važi shvatanje da bez konflikta nema razvoja.  Riječ konflik potiče iz latinskog i u prevodu znači udar, šok, može se shvatati šire nego što je uobičajeno.

U ranom djetinjstvu, bez izvjesne vrste šoka nema ni napretka. Svaka razvojna faza nosi poneki šok. Bebi je šok kada je gladna, a majka istog trenutka nije tu da je nahrani. Međutim, ovaj šok, odnosno mala frustracija, pomaže bebi da vremenom shvati da majka nije dio nje, njeno oruđe za hranjenje, i da počne da uvažava činjenicu da postoji na ovom svijetu neko osim nje. Bez ove vrste šoka, beba ne bi bila u stanju da se normalno razvija.

Ako odemo malo dalje u djetinjstvo, kada dijete već ima sviest, nameru i mogućnost rasuđivanja, nailazimo na mnoge druge korisne „šokove“ koji pospješuju razvoj. Na primer, polazak u vrtić je jedna vrsta šoka. Tada dijete uči da se postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazičnu sigurnost stečenu u svom domu, mijenja za jedno mnogo nesigurnije mjesto, ali na tom mjestu ono dobija šansu za učenje novih vještina. Kada dijete prihvati da je obdanište mjesto na kom će provoditi neko vrijeme, ono pokušava da se uklopi u grupu djece. Tada uglavnom nastaju novi konflikti. Djeca nemaju potrebe da izlaze u susret pridošlici na način na koji to rade topli roditelji. Djeca se često međusobno sukobe, želeći da zadovolje svoje potrebe, a neobazirući se na tuđe. Ovo je još jedan konflikt koji najčešće rezultira pozitivno – sazrevanjem i uviđanjem da u životu moramo praviti izvjesne kompromise, ako želimo da se slažemo s drugima.  Ili, s druge strane, da moramo učiniti nešto veoma važno ako želimo da postanemo vođa u grupi vršnjaka, te broj kompromisa svesti na minimum.

children-1547261__340

Generalno, ovakvi sukobi mogu da motivišu dijete da se bori za svoje mjesto. Međutim, ako nije bilo dovoljno «konflikata» u prethodnim fazama, moguće je da se dijete ni u ovom neće snaći dobro. Tako bi ono moglo da se povuče od drugara i da pati za majkom koja je ispunjavala sve želje. Već ovde može da se vidi suština izlaženja na kraj sa konfliktima.

Nama treba priprema i obuka za život i rešavanje sukoba. Ako tu pripremu ne dobijamo adekvatno, naići ćemo na prepreke koje ćemo naknadno učiti da rešavamo. Tada konflikt može biti bolan, ili čak razoran za nas. Međutim, gotovo uvek možemo naučiti da uz malo muke ovladamo njim i riješimo ga adekvatno.

Djeca se ponekad teško mire s činjenicom da njihove potrebe ne mogu uvek i odmah da budu zadovoljene. To je u djetinjstvu normalna stvar. Međutim, postoji dobar broj odraslih ljudi koji nije shvatio ovu činjenicu i koji na frustracije nekih potreba ili želja reaguje gorčinom, besom, povlačenjem ili užasavanjem. U odraslom dobu je to izvor poteškoća, nesporazuma s drugima, ali i nesporazuma sa samim sobom oko određivanja prioriteta u realnosti.

Poenta je u sledećem: od rođenja stupamo u neke vrste konflikata, jer su oni apsolutno neizbježni. Najbolje što možemo učiniti za sebe je da što prije naučimo da gledamo njihove pozitivne strane i da ih rešavamo. Da ih izbjegnemo ne možemo, zato je najbolje da se sa njima suočimo.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s