Negativna slika o sebi

Slika o sebi se stvara tokom celog života, a čine je subjektivna doživljavanja, mišljenja drugih i objektivni događaji koji se prelamaju kroz ličnu prizmu. Negativna slika o sebi uzrok je pojave osećanja nekompetentnosti i stida, usled čega se aktiviraju mehanizmi odbrane. Jedno od pitanja koje se postavlja jeste: Zbog čega nam je važno šta drugi misle o nama? 
Osobe koje imaju negativnu sliku o sebi obično ostaju u destruktivnim vezama, imaju manjak samopouzdanja i samopoštovanja, nezadovoljni su poslom ali ga uporno ne mijenjaju jer ne vjeruju da im može biti bolje, nezadovoljni su svojim fizičkim izgledom, skloniji su bolestima zavisnosti i imaju izražen strah od odbacivanja.
Međutim, oni sa boljom socijalnom maskom se mogu ponašati potpuno suprotno: djelovati krajnje  samouvjereno i skloni perfekcionizmu, čineći  sve da drugi ne otkriju koliko im je krhko samopouzdanje. Osobe niskog samopoštovanja smatraju da ne zaslužuju ljubav i poštovanje  drugih, nemaju dobar osećaj sebe i imaju doživljaj da im je loša sudbina izvjesna. Sabotiraju  dobre emotivne veze, a ako npr. na poslu dobiju unapređenje ne osjećaju se doraslo visini  zadatka i skloni su povlačenju da ne bi bili izloženi kritici. Kod nekih je prisutno kontrafobično ponašanje pa se ponašaju prilično opsesivno i u vezama i u poslu, pokušavajući da kvantitetom nadomjeste kvalitet.

mirror-1547919_960_720.jpgNarcisi
su tipični predstavnici ljudi sa negativnom slikom o sebi koje društvo u prvi mah ne prepoznaje, već poveruje u njihovo glumljenje samopouzdanja. Narcis beži iz veze kada biva razotkriven u svojoj nesavršenosti koju ne može da podnese. Izbor zanimanja mu je obično takav da je teže objektivno sagledati uspeh.
VAŽNOST PRVOG UTISKA
Koliko ste samo puta čuli da neko kaže „ne mogu drugačije, takav sam“ ili „šta ću, takav mi  je karakter (sudbina, horoskop i slično)“. Ljudi ne vole nejasnoću i neizvesnost, prije će pogrešno zaključiti nego da stvari ostave nedovršenima i nejasnim. Često na osnovu malog broja informacija prave neosnovane generalizacije.
masks-310474_960_720U poslednje vrIJeme se ističe važnost prvog utiska i načina na koji osoba prikazuje sebe. Način na koji neko govori i ponaša se, verbalna i neverbalna komunikacija, sve je postalo predmet proučavanja ne samo u svakodnevnom životu već i na akademskom nivou. Mnogo je kurseva i knjiga na temu „kako da prikažete  sebe u što boljem svetlu, steknete naklonost ljudi, kako da budete dobar govornik i slično“. Tu je reč o uvežbavanju nastupa, igranju uloga,  glumi, ali šta se dešava kada se svetla životne  pozornice pogase i kada osoba ostane sama sa  sobom? Od sebe se ne može pobeći, koliko god koristili mehanizme odbrane i uvježbavali nastup na kursevima.
Mišljenje drugih ulazi u sliku o sebi, baza je vrednovanja sebe, zato je česta preopterećenost utiskom na druge. To je naročito izraženo u novije vreme, zbog preplavljenosti vizuelnim sadržajima putem društvenih mreža. Šminka, photoshop, razni specijalni vizuelni efekti, prečesto slikanje, sve to pomjera suštinu sa sadržaja na formu i utiče na sliku o sebi. Umesto da doživljaj sebe ide iznutra ka spolja, da je važna subjektivno doživljena realnost, postalo je važnije šta neko kaže i misli o vama.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s