Mišljenje i osjećanja

Veliki broj ljudi misle da su mišljenje i osjećanja dva sasvim različita i odvojena psihička procesa, koji isključuju jedan drugi ili su u suprotnosti. Takođe, dosta ljudi misli da ono što osjećamo nema nikakve veze sa našim misaonim procesima, već da su emocije direktna posledica uticaja iz spoljašnje sredine. To zapravo uopšte nije tačno.

Mišljenje i osjećanja su međusobno veoma povezani procesi i ne mogu se razdvojiti. Naše emocije , bilo da su  prijatne ili neprijatne, uvijek su posledica nekog našeg razmišljanja, neke naše procjene situacije u kojoj se nalazimo i povodom koje emotivno reagujemo. Često takvih misli (misli kojima stvaramo naše emotivne reakcije) nismo ni svjesni, jer se ti procesi mogu odvijati skoro potpuno automatski i veoma brzo. Takođe, misli ne moraju uvijek biti u formi riječi , već mogu biti i u formi vizuelnih predstava. Ljudi stalno misle, nekada su toga svjesni a nekada ne. Činjenica je da ljudi stalno nešto procenjuju, procenjuju da li im se nešto sviđa ili ne, da li im nešto prija ili ne, da li se sa nečim slažu ili ne, da li je nešto ukusno ili odvratno i sl.

Ne dovodi svaka naša misao nužno do neke emotivne reakcije. Samo one misli, koje se odnose na procjenu nekog važnog aspekta situacije koji je u vezi sa našim ciljevima, željama, htenjima, dovode do emocionalnih reakcija. Emocionalne reakcije su naš subjektivni odgovor na značenja koje pridajemo situacijama u kojima se nalazimo. Dakle, mi uvjek emotivno reagujemo na značenja koja sami pridajemo nekoj situaciji.

Šta to zapravo znači? Na primer, neko može reći: Plašim se vožnje avionom. Avion je situacija u kojoj se ta osoba nalazi i u kojoj on/ona osjeća strah. A da li se ta osoba stvarno airplane-crash-438418_960_720.jpgplaši aviona? Ne. Kako to znamo? Pa, prvo znamo da nije tačno da svi ljudi nužno osećaju strah kada se voze avionom ili zamišljaju takvu situaciju (što bi morao biti slučaj ako polazimo od pretpostavke da situacije direktno izazivaju osjećanja). Drugo, ako pitamo tu osobu zašto se plaši dok se vozi avionom ili šta mu/joj prolazi kroz glavu dok sjedi u avionu, on/ona nam može reći da se ustvari plaši mogućnosti da se avion može srušiti i da će u tom slučaju izgubiti život. Dakle, ono čega se ta osoba plaši nije avion (situacija) već značenje koje ta osoba pridaje samoj situaciji (mogućnost da se avion može srušiti i da bi to on/ona nužno morao/la da spriječi). Isto je i kada nekoga volimo ili cijenimo, to nije direktna posledica osobina koje poseduje data osoba, već našeg vrednovanja tih osobina, našeg stava, suda o tim osobinama (dakle, mišljenja).

Naše misli ne samo da stvaraju naša osećanja, već misli koje imamo mogu da ih i održavaju. Na primjer, ako u šumi vidimo medvjeda, uplašićemo se jer procenjujemo da nas medvjed može bear-46709_960_720.pngnapasti, ali kad medvjed ode, nećemo više strahovati ako prestanemo da razmišljamo o njemu. Ali ako nakon njegovog odlaska nastavimo da razmišljamo o tome kako bi se on mogao ponovo pojaviti svakog časa, bićemo i dalje uplašeni. Isto je i sa drugim osejćanjima. Na primjer, ako zbog niza okolnosti koje procenjujemo kao veoma loše, počnemo da se osećamo bespomoćno ili čak odreagujemo depresivnim afektom, takva osejćanja će nužno proći ako im ne pridajemo veliki značaj i ne nastavimo da neprestano mislimo o njima. Ali ako počnemo da razmišljamo da je užasno to što se osećamo depresivno, da će to trajati do kraja života ili da je to dokaz naše neadekvatnosti, osejćaćemo se depresivno mnogo duži vremenski period (sve dok ne promenimo takav način razmišljanja).

Kao što misli izazivaju osejćanja, tako i osejćanja mogu izazvati ili pokrenuti naše misaone procese, jer čovjek može misliti o svemu, pa i o svojim osećanjima. Sigurno ste primjetili da kada ste na primjer tužni, vaše misli koje vam se spontano javljaju su u skladu sa vašim raspoloženjem. To je sasvim uobičajeno, ali šta će se dalje odvijati sa vašim raspoloženjem (kada se isplačete) dosta zavisi od toga šta mislite o vašem aktuelnom raspoloženju ili situaciji povodom koje ste se rastužili. Na primer, ako trenutno osećate strah i zatim pomislite kako je to strašno (jer na primer mislite da je to možda znak da ćete poludeti) vaš strah će se povećati i trajaće duže a možda će i prerasti u paniku.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s