Alkohol i suicid

Tradicionalni stav i novija ispitivanja saglasna su u tome da alkohol nije povezan sa planiranjem suicida, ali je u tijesnoj sprezi sa suicidalnim mislima i neplaniranim pokušajima.
Iznenadna autoagresija može biti otkočena pićem, čak i u onim dozvoljenim–umjerenim količinama kod osoba koje su impulsivne. Zaključak da se patnja može brzo okončati  podizanjem ruke na sebe donosi se naglo, prije nego je  posledica odluke koja je unaprijed planirana.
Udružena depresija i alkohol sreću  se kod ličnosti koje  mišljenje o sebi zasnivaju na stavu okoline prema njima. Samopoštovanje je izuzetno podložno  uticaju sredine. Podrška i pažnja ili njhov nedostatak, interpretira se kao pokazatelj vrijednosti osobe zavisne od tuđeg mišljenja. Sa niskim samopoštovanjem  i depresivnim raspoloženjem, mišljenja da nisu prihvaćeni od drugih, postaju potencijalni kandidati za suicid. Samoubistvo dakle, nije izolovan čin. Ringel kaže da je to kraj drame koja traje godinama. Opisuje fenomene koji  signaliziraju samoubistvo:
  • progresivno opadanje interesovanja, aktivnosti i gubitak motiva;
  • pojačana agresivnost koje se ne prazni, već je retroflektirana;
  • fantazmi o samoubistvu.

directory-466935__340

Kada su biološki i socijalni motivi u padu i gube prevlast nad autodestrukcijom, u jednom trenutku dovode se u istu ravan. To je period kada osoba pokušava  suicid. Apel-fenomen  koji je po svojoj prirodi protivrečan nosi  poruku „ja ne želim da živim ovako, pomozite mi da bih mogao da nastavim život u drugim okolnostima!“. Ovaj fenomen najmanje je izražen kod realizovanih samoubistava.

Sva depresivna stanja, bez obzira na način nastanka, karakterišu se autodestruktivnošću.

Upravo iz tog razloga se depresivnost smatra najznačajnijim faktorom suicidalnog rizika. U okviru toga endogene depresije su od posebnog značaja. Depresivna simptomatologija je najizraženija ujutro, kada je psihička tenzija najniža, a prati je porast fizičke snage. Suočen sa novim danom koji donosi ponovnu patnju, prati osjećanje krivice i beznađa i negativna interpretacija bolesnika da je vinovnik tuđe nesreće, fizička snaga omogući će realizacju suicidalnih misli. To objašnjava i potvrđuje statistički podatak da su samoubistva najčešća u ranim jutarnjim satima.

Rizičan je početak i kraj depresivne epizode. U samoj bolesti, kada su simptomi izraženi u punoj snazi, ophrvani crnim mislima, bez energije i volje za bilo kojim  djelanjem, čin samoubistva nije očekivan. Na početku i  kraju, međutim, kada snage ima, a moguć je i uvid, krizni su trenuci za saoubilački akt. Potrebna je maksimalna opreznost okoline zbog izrazite spremnosti kojom depresivni bolesnici teže samoubistvu. Iz tih razloga suicide u psihijatrijskim ustanovama nije moguće izbjeći, mogu  se samo mijenjati brojke  kao statistički parametri učestalosti.
Svaki apel, svaki pokušaj samoubistva je stanje koje zahteva bolničko liječenje i adekvatni medikamentozni i psihoterapijski pristup. Uprkos ni malo lijepoj statistici i predviđanjima navedenim ranije, psihijatrija i farmakologija ostavljaju više prostora i mogućnosti za liječenje stanja i bolesti koje prethode suicidu, prema tome i  preveniraju samoubistva.

Depresija ima lijeka.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s