Granični poremećaj ličnosti

Osobe kojima je postavljena dijagnoza Graničnog poremećaja ličnosti se najčešće  žale na poteškoće u tri životna konteksta: regulacija emocija, kontrola impulsa i međuljudski odnosi. Komorbiditeti (pojava više dijagnoza u isto vreme) su dosta česti, pa nerijetko osobe sa GPL-om pate i od depresije, anksioznih poremećaja, poremećaja ishrane, a česta je i zloupotreba psihoaktivnih supstanci, kao i samopovređivanje i pokušaju suicida.

Veoma je teško predvidjeti kada će se i koji simptomi manifestovati kod osoba sa GPL-om. Često se dešava da oni burno reaguju na događaje koje okolina doživljava kao nevažne ili da kratka razdvajanja od bliskih osoba percipiraju kao odbacivanje. Ova razdvajanja mogu biti i relativno kratka u vidu poslovnih putovanja, pa u nekim slučajevima čak i promjene dogovorenih planova. U radu sa klijentima koji imaju granični poremećaj ličnosti, psihoterapeut ima težak zadatak da zajedno sa klijentom ove obrasce reagovanje osvesti i razjasni.

Neki od najčešćih simptoma GPL-a su sledeći:

  • Burno reagovanje na odbacivanje, koje može biti realno ili zamišljeno. Ovo se može manifestovati besom, panikom, depresijom, samopovređivanjem, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, itd.
  • Dugotrajni obrazac intenzivnih i burnih odnosa sa bliskim osobama, prijateljima, roditeljima, partnerima. Uočljivo u ovom obrascu jeste smena bliskosti i intenzivne ljubavi i besa i odbacivanja.
  • Nestabilna i promenljiva slika o sebi, koja dovodi do naglih neretko drastičnih promena u osećanjima, mišljenjima, vrijednostima, itd.
  • Impulsivno ponašanje: rizični seksualni odnosi, zloupotreba psihoaktivnih supsanci, itd.
  • Pokušaji samoubistva ili „parasuicidalna“ ponašanja u koja spada i samopovređivanje. Prema nekim podacima, oko 80% osoba sa GPL-om u nekom trenutku pokazuju znake onoga što bi se moglo nazvati suicidalnim ponašanjem.
  • Promenljivo raspoloženje – dramatične promjene raspoloženja koje mogu da se odvijaju u toku jednog dana ili u dužim vremenskim intervalima; problem u kontrolisanju besa, eksplozivno ili neprikladno ponašanje.
  • Dugotrajno osećanje praznine i dosade.
  • Specifično reagovanje u stresnim situacijama, uključujući i mogućnost javljanja paranoidnih misli ili disocijativnih fenomena; osobe sa GPL-om često govore da u stresnim situacijama osećaju da gube kontakt sa realnošću, imaju osećaj da ih ljudi gledaju, prate ili pričaju loše stvari o njima, osećaju da se nalaze van svog tela i sl.

Veoma je važno napomenuti da GPL spada u grupu poremećaja ličnosti. Dijagnoze iz ove grupe obično se ne postavljaju osobama mlađim od 18 godina. Štaviše, letimičan pogled na sve simptome koji se javljaju kod graničnog poremećaja ličnosti, ukazuje na to da bi granični poremećaj ličnosti bio veoma čest ako bi dijagnoza bila postavljena svakom adolescentu koji burno reaguje, koji preispituje svoj identitet ili konzumira alkohol ili burno reaguje. Sa druge strane, psihijatar koji postavlja dijagnozu GPL-a nalazi se pred velikom dilemom. Statistika pokazuje da se blagovremeno dijagnostikovanje odražava i na prognozu – što se ranije postavi ispravna dijagnoza, to će tretman biti efikasniji i osoba će lakše upravljati simptomima i imati bolji kvalitet života. Sa druge strane, dijagnoza je dugotrajna i sa sobom nosi stigmu, ne samo među laicima, već i u profesionalnim krugovima, što sa sobom nosi veliki teret.

 

U prilogu možete vidjeti test koji vam može pomoći da odreditie da li imate simptome graničnog poremećaja:

http://www.psihocentrala.com/test/granicni-poremecaj-licnosti-test/

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s