Anksioznost i srčani napadi

Februar 2008 – Istraživanje sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji u Los Anđelesu objavljeno u časopisu Američkog koledža za kardiologiju govori o tome da dugogodišnja anksioznost značajno povećava rizik od srčanog udara kod muškaraca, čak i kada su i drugi faktori rizika uzeti u obzir.
Biing-Jiun Šen, profesor psihologije navodi:

Ovo istraživanje nam govori da se srčane smetnje  ne mogu samo objasniti krvnim pritiskom, gojaznošću, holesterolom, starosti, pušenjem cigareta, nivoom šećera u krvi i drugih kardiovaskularnih faktora rizika. Naime, ovi psihološki faktori su važni u predviđanju rizika od srčanih oboljenja, ali anksioznost je jedinstvena pojava. Tako nam istraživanje pokazuje da stariji muškarci sa konstantnom anksioznošću imaju povećan rizik od srčanog udara i nakon njihovog nivoa depresije, ljutnje, neprijateljstva i tip a ponašanje se smatra.

Istraživači su analizirali podatke iz 735 učesnika u Normativnoj Studiji Starenja (Normative Aging Study), dizajniranoj za procjenu medicinskih i psiholoških promjena u vezi sa starenjem među grupom u početku zdravih muškaraca. Svaki je završio prvu procjenu  1986 godine i bio je u dobrom kardiovaskularnog zdravlja u to vrijeme. Učesnici su bili praćeni svake tri godine u prosjeku 12 godina.

model-589219__340

U ovoj studiji istraživači su testirali četiri mjere anksioznosti:

Psihasteniju – previsoke sumnje, opsesivne misli i iracionalni prinude;

Socijalnu introverziju – anksioznost, nesigurnost, i nelagodnost u međuljudskim i društvenim situacijama;

Fobije – pretjerani strahovi ili strahovi o životinjama, situacijama ili objektima;

Manifestna anksioznost – tendencija da iskusi napetost i fizičko uzbuđenje u stresnim situacijama.
Neprijateljstvo, ljutnja, ponašanje tipa A, depresija i negativne emocije su posebno testirani. Učesnici su takođe popunjavali upitnike o zdravstvenim navikama kao što su pušenje, konzumiranje alkohola i način ishrane. Istraživači su otkrili da oni koji su testirani na bilo kojoj od četiri skale anksioznosti, kao I oni gdje su sve četiri skale kombinovane suočeni su sa povećanim rizikom od srčanog udara od oko 30 do 40 procenata. Oni sa višim nivoima anksioznosti imaju još veći rizik. Ovo je važilo i posle korekcije za standardne kardiovaskularne faktore rizika, zdravstvene navike i negativne psihološke i osobine ličnosti. Za dalja istraživanja je potrebno uporediti ove nalaze kod žena.

Biing-Jiun Šen komentariše:

Dobra stvar u vezi anksioznosti je da je to poremećaj koji spade u grupu poremaćaja što imaju povoljne ishode ukoiko se osoba odluči za liječenje. Ako je neko visoko anksiozan, ako pati od napada panike, ima socijalnu fobiju ili stalnu brigu – u tom slučaju preporučujemo terapiju. Iako je potrebno više istraživanja, nadamo se da će kroz smanjenje anksioznosti, doći do smanjenja rizika od srčanog udara.

Na osnovu svega prikazanog neophodno je naglasiti da je najbitnije potražiti stručnu pomoć na vrijeme kako bi se eliminisali mogući loši ishodi.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s